Šargarepa

Šargarepa

Šargarepa vodi poreklo iz Azije. U XII veku šargarepa je doprla do Španije, odakle je prenesena u Italiju. U XV veku se kultivisala od Južne Evrope do Holandije i Engleske. Sve do XIX veka koristila se žuta šargarepa. U drugoj polovini XIX veka, poznati francuski selekcioner Anri Vilmoren je putem selekcije i stvaranja blagotvornih uslova gajenja, pretvorio biljku u sočnu, veoma slatku narandžasto-kiselu krtolu.

Šargarepa je dvogodišnja biljka. Poznate sorte su: pariska, tupa crvena, mesečarka, amsterdamska… Šargarepa u sebi sadrži dosta ugljenih hidrata, provitamina A, B1, B2, C i E. U zavisnosti od sorte, koren šargarepe može biti različitog oblika, velićine i boje. Narandžasta boja korena potiče od biljnih pigmenata – karotina i ksantofila

Šargarepa se koristi u ishrani sveža u vidu salate, kuvana, dinstana u spravljenju raznih jela i konzervisana. Pogodna je za ishranu dece, zdravih i bolesnih ljudi.